1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом светијем: 2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 3Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу, 4Која су Израиљци, којијех је посинаштво и слава, и завјет и закон, и богомољство, и обећања; 5Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин. 6А није могуће да ријеч Божија прође: јер нијесу сви Израиљци који су од Израиља; 7Нити су сви дјеца који су сјеме Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се сјеме. 8То јест, нијесу оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него дјеца обећања примају се за сјеме. 9Јер је ово ријеч обећања: у ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син. 10Не само пак она него и Ревека, кад затрудње од самога Исака оца нашега. 11Јер још док се дјеца не бијаху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, 12Не за дјела, него онога ради који позива рече јој се: већи ће служити мањему, 13Као што стоји написано: Јаков ми омиље, а на Исава омрзох. 14Шта ћемо дакле на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! 15Јер Мојсију говори: кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. 16Тако дакле нити стоји до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који помилује. 17Јер писмо говори Фараону: за то те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. 18Тако дакле кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. 19Рећи ћеш ми: зашто нас још криви? јер ко се може супротити вољи његовој? 20А ко си ти, о човјече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? 21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? 22А кад шћаше Бог да покаже гњев свој и да објави силу своју, поднесе с великијем трпљењем судове гњева који су приправљени за погибао. 23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; 24Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, 25Као што и у Јосији говори: назваћу народ својијем који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. 26И биће на мјесту, гдје им се рече: ви нијесте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога живога. 27А Исаија виче за Израиља: ако буде број синова Израиљевијех као пијесак морски, остатак ће се спасти. 28Јер ће он извршити ријеч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро ријеч своју на земљи. 29И као што прорече Исаија: да нам није Господ Саваот оставио сјемена, онда бисмо били као Содом и Гомор. 30Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вјере. 31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде. 32Зашто? Јер не тражи из вјере него из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, 33Као што стоји написано: ево мећем у Сиону камен спотицања и стијену саблазни; и који га год вјерује неће се постидјети.