1 2Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Боже сачувај! 3Јер који умријесмо гријеху како ћемо још живљети у њему? 4Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се? 5Тако се с њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвијех славом очином, тако и ми у новом животу да ходимо. 6Јер кад смо једнаки с њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсенијем; 7Знајући ово да се стари наш човјек разапе с њиме, да би се тијело грјешно покварило, да више не бисмо служили гријеху. 8Јер који умрије опрости се од гријеха. 9А ако умријесмо с Христом, вјерујемо да ћемо и живљети с њим, 10Знајући да Христос уста из мртвијех, већ више не умире; смрт више неће обладати њиме. 11Јер што умрије, гријеху умрије једанпут; а што живи, Богу живи. 12Тако и ви дакле држите себе да сте мртви гријеху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашему. 13Да не царује дакле гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у сластима његовијем; 14Нити дајите удова својијех гријеху за оружје неправде; него дајите себе Богу, као који сте живи из мртвијех, и уде своје Богу за оружје правде. 15Јер гријех неће вама обладати, јер нијесте под законом него под благодаћу. 16Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нијесмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! 17Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте онога кога слушате, или гријеха за смрт, или послушања за правду? 18Хвала дакле Богу што бивши робови гријеху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. 19Опростивши се пак од гријеха постасте слуге правди. 20Као човјек говорим, за слабост вашега тијела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајите уде своје за слуге правди на посвећење. 21Јер кад бијасте робови гријеху, прости бијасте од правде. 22Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је онога крај смрт. 23А сад опростивши се од гријеха, и поставши слуге Божије, имате плод свој на посвећење, а крај живот вјечни.