1И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи. 2И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: дођи и виђи. 3И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики. 4И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој. 5И чух глас између четири животиње гдје говори: ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити. 6И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: дођи и виђи. 7И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем. 8И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху. 9И повикаше гласом великијем говорећи: докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи? 10И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они. 11И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв; 12И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља. 13И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се. 14И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем; 15И говорише горама и камењу: падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова. 16Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати? 17