1И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди. 2И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна; 3И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди. 4И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову. 5А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана. 6И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини. 7И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу. 8И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом. 9И чух глас велики на небу који говори: сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ. 10И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти. 11Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. 12И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко. 13И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина. 14И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци. 15И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех. 16И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије са осталијем сјеменом њезинијем, које држи заповијести Божије и има свједочанство Исуса Христа. 17