1Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.
2Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.
3Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.
4Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.
5Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.
6Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;
7Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.
8Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.
9Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.
10Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.
11Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.
12Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.
13Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
14Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
15Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
16Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.