1Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје. 2Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој. 3Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује. 4Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја. 5Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим. 6Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе; 7Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се. 8Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш. 9Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш. 10Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа. 11Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га. 12Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га. 13Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. 14Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. 15Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов. 16Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.