1Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља? 2Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те. 3Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене? 4Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам. 5Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме. 6Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда. 7Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак. 8 9 10Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима. 11Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши: 12"Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему: 13Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена. 14Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех. 15Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? 16Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега. 17Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.