1
2Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.
3Простио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.
4Уставио си сву јарост своју, ублажио жестину гњева својега.
5Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.
6Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев свој од кољена на кољено?
7Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ твој радовао о теби?
8Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.
9Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к њему.
10Да, близу је онијех који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!
11Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.
12Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.
13И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.
14Правда ће пред њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.
15
16
17Пригни, Господе! ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.
18Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда.
19Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан.
20Обесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.
21Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу.
22Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.
23У дан туге своје призивљем те, јер ћеш ме услишити.
24Нема међу боговима такога какав си ти, Господе, и нема дјела такијех каква су твоја.
25Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.
26Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог.
27Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега.
28Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име твоје довијека.
29Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.
30Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.
31Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,
32Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину слушкиње своје;
33Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утјешио ме.
34
35Што је сам основао на горама светијем,
36Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех,
37Славно казују за тебе, граде Божји!
38"Међу оне, који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили."
39О Сиону ће се говорити: тај се и тај родио у њему; сам вишњи утврђује га.
40Господ ће у пријепису народа завикати: овај се родио у њему.
41И који пјевају и веселе се, сви су извори моји у теби.
42
43Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.
44Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;
45Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
46Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,
47Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.
48Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
49Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.
50Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
51Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.
52Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?