1Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
2Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!
3Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!
4И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.
5
6
7Како су мили станови твоји, Господе над силама!
8Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.
9И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!
10Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.
11Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!
12Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.
13Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.
14Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!
15Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега!
16Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.
17Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.
18Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!