1Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их. 2Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе! 3Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину! 4И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом. 5 6 7Како су мили станови твоји, Господе над силама! 8Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме. 9И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој! 10Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка. 11Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји! 12Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима. 13Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону. 14Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев! 15Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега! 16Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким. 17Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра. 18Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!