1Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
2
3
4Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
5"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
6Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.
7Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
8Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
9Рекох: богови сте, и синови вишњега сви.
10Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете."
11Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи.
12
13Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!
14Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.
15По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.
16Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
17Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише: