1Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их." 2 3 4Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд: 5"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко? 6Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте. 7Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте. 8Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи. 9Рекох: богови сте, и синови вишњега сви. 10Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете." 11Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи. 12 13Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже! 14Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу. 15По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје. 16Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево. 17Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише: