1Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији. 2Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке. 3Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође? 4Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га. 5Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај, 6Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи! 7Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде. 8Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи! 9И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо. 10Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо! 11 12