1И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
2Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
3И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.
4Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.
5Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.
6Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
7Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.
8Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.
9Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.
10И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
11И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.
12Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;
13Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
14Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
15И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.
16И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.