1И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. 2Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. 3И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова. 4Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева. 5Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше. 6Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. 7Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га. 8Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома. 9Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима. 10И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве. 11И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се. 12Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама; 13Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше. 14Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. 15И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их. 16И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.