1Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем. 2И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. 3Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога; 4И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов. 5Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му. 6А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову. 7Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје. 8Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се. 9Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи! 10Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише. 11Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље, 12У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану; 13И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. 14Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. 15Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. 16Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. 17Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. 18Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела. 19Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.