1И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
2И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
3Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?
4Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.
5Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.
6Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,
7И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.
8Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.
9Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
10И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;
11Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.
12И наједоше се и даде им што су жељели.
13Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,