1И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, 2И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?" 3Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему? 4Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља. 5Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову. 6Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска, 7И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им. 8Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости. 9Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; 10И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим; 11Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех. 12И наједоше се и даде им што су жељели. 13Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,