1Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство. 2Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, 3Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? 4Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих. 5И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима. 6Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. 7Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст! 8Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! 9Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. 10Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, 11Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом. 12Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.