1Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
2Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји.
3Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим.
4Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
5Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
6Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
7Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!
8Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи.
9Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио.
10Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје.
11Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани.
12А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони.
13Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали.
14То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
15Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше.
16Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
17Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
18Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га.
19И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.
20