1 2Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој. 3Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца, 4Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране, 5Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се; 6Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети? 7Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.