1Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу. 2Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој, 3Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо! 4Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? 5Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом? 6Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд. 7Богом смо јаки: он гази непријатеље наше. 8 9 10