1Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
2Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
3Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
4А ја ћу пјевати силу твоју, рано ујутру гласити милост твоју; јер си ми био обрана и уточиште у дан невоље моје.
5Сило моја! Теби ћу пјевати, јер си ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
6
7
8Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас.
9Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха.
10Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо.
11Подигни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,