1Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар.
2Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
3Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
4Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу.
5Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
6Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима.
7Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака.
8Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!
9
10
11Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији?
12Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи.