1Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе.
2Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје.
3Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.
4
5
6Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.
7Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,
8И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.
9Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
10Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?