1Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе. 2Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје. 3Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом. 4 5 6Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати. 7Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале, 8И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш. 9Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје. 10Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?