1С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни. 2Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима. 3Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти. 4Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 5Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам. 6Да услиши, и укроти их Бог, који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога. 7Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 8Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 9Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне. 10Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у теби уздам. 11