1Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави. 2А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима? 3А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа. 4Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел. 5Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре. 6Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш. 7Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи гријехе твоје. 8Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити. 9Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.