1Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова. 2Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи. 3Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде. 4Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. 5 6 7Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчанога до запада. 8Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог. 9Иде Бог наш, и не мучи; пред њим је огањ који прождире, око њега је бура велика. 10Дозива небо озго и земљу, да суди народу својему: 11"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви." 12( И небеса огласише правду његову, јер је тај судија Бог.) 13Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој. 14Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном. 15Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих. 16Јер је моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће. 17Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је. 18Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој. 19Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?