1Казујемо, Боже, милост твоју усред цркве твоје. 2Као што је име твоје, Боже, тако је и хвала твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница твоја. 3Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради твојијех. 4Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове; 5Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима. 6Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, он ће бити вођ наш довијека. 7 8 9Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној, 10Простаци и господо, богати и сиромаси. 11Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. 12Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. 13Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? 14Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим! 15Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ. 16Велик је откуп за душу, и неће бити нигда 17Да ко довијека живи, и не види гроба. 18Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 19Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље; 20Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 21Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 22Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 23Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.