1Казујемо, Боже, милост твоју усред цркве твоје.
2Као што је име твоје, Боже, тако је и хвала твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница твоја.
3Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради твојијех.
4Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;
5Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима.
6Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, он ће бити вођ наш довијека.
7
8
9Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној,
10Простаци и господо, богати и сиромаси.
11Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
12Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
13Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
14Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим!
15Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ.
16Велик је откуп за душу, и неће бити нигда
17Да ко довијека живи, и не види гроба.
18Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
19Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;
20Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
21Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
22Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
23Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.