1А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. 2Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. 3Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу? 4Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу. 5Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје. 6 7 8Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара. 9Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека. 10Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју. 11И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.