1Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
2С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.
3Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
4Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.
5Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.
6Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
7Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
8Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.
9У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.
10Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
11Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
12Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
13Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
14Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.
15Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.
16Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,
17Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,