1Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
2Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
3Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
4Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха!
5Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ!
6Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.
7
8
9Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан.
10Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем.
11Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.