1Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га.
2Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
3Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему!
4И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан.
5
6Безаконику је безбожна ријеч у срцу; нема страха Божијега пред очима његовијем.
7Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ.
8Ријечи су уста његовијех неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.
9Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.
10Господе! до неба је милост твоја, и истина твоја до облака.
11Правда је твоја као горе Божије, судови твоји бездана велика; људе и стоку ти чуваш, Господе!
12Како је драгоцјена милост твоја, Боже! синови људски у сјену крила твојих не боје се.
13Хране се од изобила дома твојега, и из потока сладости својих ти их напајаш.
14Јер је у тебе извор животу, твојом свјетлошћу видимо свјетлост.
15Рашири милост своју на оне који те знаду, и правду своју на добра срца.
16Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.
17Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.
18
19
20Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње.
21Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.
22Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.
23Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели.
24Предај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити.
25И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне.
26Ослони се на Господа, и чекај га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли.
27Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.
28Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу.
29Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на мјесто његово, а њега нема.
30А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира.
31Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.
32Али му се Господ смије, јер види да се примиче дан његов.
33Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.
34Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.
35Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.
36Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.
37Зна Господ дане безазленима, и дио њихов траје довијека.
38Неће се постидјети у зло доба, у дане гладне биће сити.
39А безбожници гину, и непријатељи Господњи као љепота шумска пролазе, као дим пролазе.
40Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.