1Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га. 2Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. 3Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему! 4И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан. 5 6Безаконику је безбожна ријеч у срцу; нема страха Божијега пред очима његовијем. 7Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ. 8Ријечи су уста његовијех неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро. 9Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско. 10Господе! до неба је милост твоја, и истина твоја до облака. 11Правда је твоја као горе Божије, судови твоји бездана велика; људе и стоку ти чуваш, Господе! 12Како је драгоцјена милост твоја, Боже! синови људски у сјену крила твојих не боје се. 13Хране се од изобила дома твојега, и из потока сладости својих ти их напајаш. 14Јер је у тебе извор животу, твојом свјетлошћу видимо свјетлост. 15Рашири милост своју на оне који те знаду, и правду своју на добра срца. 16Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља. 17Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати. 18 19 20Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње. 21Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену. 22Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину. 23Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели. 24Предај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити. 25И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне. 26Ослони се на Господа, и чекај га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли. 27Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. 28Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу. 29Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на мјесто његово, а њега нема. 30А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира. 31Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим. 32Али му се Господ смије, јер види да се примиче дан његов. 33Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. 34Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се. 35Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника. 36Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ. 37Зна Господ дане безазленима, и дио њихов траје довијека. 38Неће се постидјети у зло доба, у дане гладне биће сити. 39А безбожници гину, и непријатељи Господњи као љепота шумска пролазе, као дим пролазе. 40Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.