1Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
2Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима.
3Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
4А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
5С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима.
6Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју.
7Признаћу те у сабору великом, усред многога народа хвалићу те.
8Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што.
9Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
10Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше.
11Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене.
12Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.