1Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме. 2Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред њим све што живи по васиљеној; 3Јер он рече, и постаде; он заповједи, и показа се. 4Господ разбија намјере незнабошцима, уништава помисли народима. 5Намјера је Господња тврда довијека, мисли срца његова од кољена на кољено. 6Благо народу, којему је Бог Господ, племену, које је он изабрао себи за наслијеђе. 7С неба гледа Господ, види све синове људске; 8С пријестола, на коме сједи, погледа на све који живе на земљи. 9Он је створио сва срца њихова, он и зна сва дјела њихова. 10Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага; 11Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити. 12Гле, око је Господње на онима који га се боје, и на онима који чекају милост његову. 13Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године. 14Душа се наша узда у Господа; он је помоћ наша и штит наш. 15О њему се весели срце наше; јер се у свето име његово уздамо. 16Да буде милост твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у тебе. 17 18Благосиљам Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојима. 19Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. 20Величајте Господа са мном, узвишујмо име његово заједно. 21Тражих Господа, и чу ме, и свијех невоља мојих опрости ме. 22Који у њега гледају просвијетљују се, и лица се њихова неће постидјети.