1Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах. 2Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло. 3Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате. 4 5 6Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен. 7Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства. 8Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан. 9Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци. 10Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега. 11Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути. 12Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању. 13Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби. 14Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби. 15Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост. 16Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца. 17 18Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити. 19Славите Господа гуслама, ударајте му у псалтир од десет жица. 20Пјевајте му пјесму нову, сложно ударајте подвикујући; 21Јер је права ријеч Господња, и свако дјело његово истинито. 22Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.