1Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.
2Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
3Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
4
5
6Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.
7Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.
8Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.
9Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.
10Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.
11Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
12Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
13Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.
14Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.
15Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.
16Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.
17
18Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.
19Славите Господа гуслама, ударајте му у псалтир од десет жица.
20Пјевајте му пјесму нову, сложно ударајте подвикујући;
21Јер је права ријеч Господња, и свако дјело његово истинито.
22Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.