1Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше. 2Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене. 3Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд. 4Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју. 5А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој. 6У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне. 7Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом. 8Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. 9Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом. 10Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим! 11Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.