1Господ ће дати силу народу својему, Господ ће благословити народ свој миром. 2 3Узвишиваћу те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете. 4Господе, Боже мој! завиках к теби, и исцијелио си ме. 5Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб. 6Појте Господу, свеци његови, и славите свето име његово. 7Гњев је његов за тренуће ока, а до живота милост његова, вечером долази плач, а јутром радост. 8И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека. 9Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох. 10Тада тебе, Господе, зазивах, и Господа молих: 11"Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју? 12Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник." 13И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, опаса ме весељем. 14Зато ће ти пјевати слава слава моја и не ће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу те хвалити. 15 16 17У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме. 18Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао. 19Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном. 20Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја. 21У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини! 22Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам. 23Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје, 24Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.