1Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.
2Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.
3Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.
4
5Господња је земља и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој.
6Јер је на морима основа, и посред ријека утврди је.
7Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом мјесту његову?
8У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена његова узалуд и не куне се лажно.
9Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога спаса својега.
10Таки је род онијех који га траже, и који су ради стајати пред лицем твојим, Боже Јаковљев!
11Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе.
12Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју.
13Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе.
14Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе.
15
16К теби, Господе, подижем душу своју.
17Боже мој! у тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.
18И који се год у те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно.
19Покажи ми, Господе, путове своје, научи ме ходити стазама твојим.
20Упути ме истини својој, и научи ме; јер си ти Бог спасења мојега, теби се надам сваки дан.
21Опомени се милосрђа својега, Господе, и милости своје; јер су откако је вијека.
22Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!