1Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио.
2Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења.
3Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека.
4Велика је слава његова твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.
5Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица својега.
6Јер се цар узда у Господа и у милост вишњега; и не колеба се.
7Наћи ће рука твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница твоја оне који мрзе на тебе.
8Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети.
9Род њихов истријебићеш са земље, и семе њихово између синова човјечијих;
10Јер подигоше на тебе зло, смислише и не могоше извршити.
11Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова својијех пустићеш стријеле у лице њихово.
12Подигни се, Господе, силом својом; ми ћемо пјевати и славити јакост твоју.
13
14
15Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?
16Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
17Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
18У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.
19Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.
20А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.
21Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
22И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.
23Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.
24За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.
25Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
26Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;
27Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
28Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
29Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
30Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
31Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.