1Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио. 2Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења. 3Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека. 4Велика је слава његова твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ. 5Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица својега. 6Јер се цар узда у Господа и у милост вишњега; и не колеба се. 7Наћи ће рука твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница твоја оне који мрзе на тебе. 8Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети. 9Род њихов истријебићеш са земље, и семе њихово између синова човјечијих; 10Јер подигоше на тебе зло, смислише и не могоше извршити. 11Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова својијех пустићеш стријеле у лице њихово. 12Подигни се, Господе, силом својом; ми ћемо пјевати и славити јакост твоју. 13 14 15Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје? 16Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира. 17Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! 18У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао. 19Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти. 20А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу. 21Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, 22И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује. 23Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје. 24За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој. 25Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. 26Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме; 27Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче. 28Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. 29Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. 30Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. 31Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.