1Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће. 2 3Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? 4Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова. 5"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов." 6Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева. 7Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их: 8"Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој." 9Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих. 10Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу. 11Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд." 12Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!