1Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
2Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.
3Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
4Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.
5Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
6Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.
7Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,
8Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.
9Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.
10Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
11Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.
12Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.
13Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!
14