1И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;
2И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;
3У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;
4Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;
5И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;
6Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;
7Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.
8
9На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
10О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.