1И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова; 2И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова; 3У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова; 4Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова; 5И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова; 6Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова; 7Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова. 8 9На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона. 10О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.