1Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа,
2Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
3И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим."
4
5Из дубине вичем к теби, Господе!
6Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
7Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
8Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
9Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
10Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
11Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
12И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.
13
14Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.
15Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.
16Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека.
17
18Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,
19Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:
20"Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;
21Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;
22Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."
23Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.
24Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.
25Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.
26Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.