1Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа, 2Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац; 3И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим." 4 5Из дубине вичем к теби, Господе! 6Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега. 7Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати? 8Али је у тебе праштање, да би те се бојали. 9Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову. 10Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром. 11Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп. 12И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех. 13 14Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене. 15Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени. 16Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека. 17 18Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове, 19Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву: 20"Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега; 21Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема; 22Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву." 23Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским. 24Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех. 25Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје. 26Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.