1Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.
2Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.
3Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.
4
5Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.
6Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.
7Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.
8Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.
9Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.
10
11Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!
12Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
13Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.
14Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.
15Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;
16Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!
17
18Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
19Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
20На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
21Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.