1Не боји се зла гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.
2Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видјеће како падају непријатељи његови.
3Просипа, даје убогима; правда његова траје довијека, рог се његов узвишује у слави.
4Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.
5
6Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,
7Да буде име Господње благословено отсад и довијека.
8Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње.
9Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова.
10Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;
11Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи;
12Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;
13И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову;
14Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!
15
16Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,
17Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.
18Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг.
19Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
20Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
21Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
22Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.
23Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.
24
25Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.
26Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?
27Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
28Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.
29Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;