1Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт. 2Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега. 3Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове. 4Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше. 5Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју. 6А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме. 7Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени. 8Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце. 9Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша. 10Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом. 11Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. 12Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио. 13Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује. 14Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим. 15Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га, 16Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову. 17 18Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.