1Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.
2Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
3Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
4Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
5Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
6А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
7Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
8Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.
9Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.
10Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом.
11Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
12Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.
13Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.
14Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
15Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,
16Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.
17
18Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.