1Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
2Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
3Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
4Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
5Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
6Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
7Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!