1Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."
2Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.
3Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?
4Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.
5Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.
6Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.
7Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,