1Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем. 2Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову. 3И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем. 4Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене; 5И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову. 6И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова. 7Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем. 8Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао. 9Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу. 10Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни. 11Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи. 12Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему. 13И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу. 14И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство. 15Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја. 16 17Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 18Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову? 19Благо онима који држе истину и творе право свагда! 20Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом, 21Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим. 22Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици. 23Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора. 24Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју. 25Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње; 26И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве. 27Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста. 28Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу. 29Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове. 30Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи. 31Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову. 32Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио. 33Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову. 34И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике. 35Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу. 36Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву. 37Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру, 38Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору. 39И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби. 40Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој. 41Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега. 42И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи, 43Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.