1Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.
2Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
3И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.
4Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;
5И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
6И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.
7Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.
8Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.
9Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.
10Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.
11Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.
12Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.
13И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
14И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.
15Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.
16
17Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.
18Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?
19Благо онима који држе истину и творе право свагда!
20Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,
21Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.
22Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
23Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.
24Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.
25Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
26И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
27Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
28Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.
29Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.
30Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.
31Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
32Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.
33Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.
34И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
35Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
36Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
37Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,
38Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
39И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.
40Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.
41Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.
42И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
43Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.