1Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово.
2Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено.
3
4Милост и правду пјевам; тебе, Господе, славим.
5Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца својега у дому свом.
6Не стављам пред очи своје ријечи непотребне, мрзим на дјела која су против закона, не пристајем за њима.
7Срце покварено далеко је од мене; злијех не знам.
8Ко тајно опада ближњега својега, тога изгоним; ко је охола ока и надута срца, тога не трпим.
9Очи су моје обраћене на вјерне на земљи, да би сједјели са мном. Ко ходи путем правијем, тај служи мени.
10Не живи у дому мојем који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојима.
11Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњега све који чине безакоње.
12
13Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.
14Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.
15Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.
16Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.
17Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.
18Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
19Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.
20Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
21Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама.
22Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
23Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се.
24А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.
25Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;
26Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.
27Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;
28Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
29Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
30Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
31Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
32Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;
33Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,
34Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
35Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.