1Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега.
2Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову.
3Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
4Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
5Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом.
6Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени.
7Не сврћи ни надесно ни налијево, одвраћај ногу своју ода зла.
8
9Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мојему пригни ухо своје,
10Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
11Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
12Али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар.
13Ноге јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини.
14Да не би мјерио пута животнога, савијају се стазе њезине да не знаш.
15Зато, дјецо, послушајте мене, и не отступајте од ријечи уста мојих.
16Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њезине,
17Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
18Да се не би туђинци наситили твојега блага и труд твој да не би био у туђој кући,
19И да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тијело твоје,
20И речеш: како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
21И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својега к онима који ме учаху!
22Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
23Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора.
24Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
25Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
26Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
27Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.