1Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику.
2Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
3Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
4Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
5Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.
6
7Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека.
8Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
9Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
10Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
11Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем.
12У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се.
13Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна.
14Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев.
15Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира.
16Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
17Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
18Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне.
19Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи.
20Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека.
21Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју.
22Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.
23Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
24Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
25Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.
26Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.
27Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.
28Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.
29Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.
30Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
31Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.