1Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.
2Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.
3Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.
4Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.
5Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
6Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
7Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.
8Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
9Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.
10И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.
11
12Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
13Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.
14Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.
15Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
16Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.
17Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.
18Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.
19Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
20Ко одвраћа ухо своје да не чује закона и молитва је његова мрска.
21Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.
22Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
23Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.
24Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
25Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
26Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.
27Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.
28Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.
29Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.
30Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
31Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
32Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.
33Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.