1Ко говори ријечи истините, у уста љуби. 2Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. 3Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима. 4Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову. 5Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна; 6И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена. 7И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се. 8Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш, 9У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек. 10 11И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудина. 12Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар. 13Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути. 14Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад. 15Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом пријесто његов. 16Не величај се пред царем и не стај на мјесто гдје стоје властељи. 17Јер је боље да ти се каже: ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима. 18Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напошљетку ако би те осрамотио ближњи твој. 19Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај, 20Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби. 21Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи. 22Златна је гривна и накит од најбољега злата мудри карач ономе који слуша. 23Вјеран је посланик као студен шњежна о жетви онима који га пошљу, и расхлађује душу својим господарима. 24Ко се хвали даром лажнијем, он је као облаци и вјетар без дажда. 25Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости. 26Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га. 27Ријетко нека ти нога ступа у кућу ближњега твојега, да не би наситивши се тебе омрзао на те.